Данас је у нашој школи један час био посебан – не само по теми, већ и по особи која га је одржала. У оквиру студентске праксе из психологије, моју ученицу из некадашње генерације, а сада студенткињу психологије, Милану Дејановић, дочекали смо као предавача у одељењу 2/3. Тема часа биле су емоције, а она их је приближила ученицима са лакоћом, јасноћом и пуно разумевања. Ученици су пажљиво слушали, активно учествовали и без устручавања делили своја размишљања, што је најбољи доказ да је час био успешан. Као професорка, не могу да сакријем колико сам поносна што сам своју бившу ученицу видела иза катедре – сигурну, посвећену и спремну да инспирише нове генерације. Матеја Чобанов 
Ma iskolánkban egy különleges tanóránk volt – nemcsak a téma miatt, hanem a személy miatt is, aki azt tartotta. A pszichológia szakos hallgatók gyakorlata keretében egykori tanítványunkat, Milana Dejanovićot, előadóként köszönthettük a 2/3-as osztályban. Az óra témája az érzelmek voltak, amelyeket Milana könnyedén, világosan és nagy megértéssel hozott közelebb a tanulókhoz. A diákok figyelmesen hallgatták, aktívan részt vettek a beszélgetésben, és habozás nélkül osztották meg gondolataikat – ez a legjobb bizonyíték arra, hogy az óra sikeres volt. Tanárként nem tudom eltitkolni, mennyire büszke vagyok arra, hogy egykori tanítványomat a katedra mögött láthattam – magabiztosan, elkötelezetten és készen arra, hogy új generációkat inspiráljon.
